Играчи шаха / Igrači šaha

“Играчи шаха” је једно од најславнијих дела Муншија Премчанда и упркос томе што је кратко, оно је проучавано врло детаљно.

Прича се врти око два племића, Мирзе и Мира, који проводе своје дане не радећи ништа друго осим што играју шах. Ово често жалости Мирзину жену која се осећа усамљено и занемарено од његове стране. Мирова жена изгледа задовољна што је њен муж одсутан играјући шах цео дан. Иако у самој приповеци то није до краја разјашњено, у филмској адаптацији се наговештава да она има љубавника.

Филм  Shatranj Ke Khilari режирао је индијски филмски стваралац Сатјаџит Рај и први пут је емитован 1977. Филм је креиран на бази ове приповетке и приказује  међусобно супротстављање ова два пријатеља који се боре у шаху док Британска империја полако осваја Краљевство.   

Ова прича одвија се у Краљевству Авад које још нису освојили Британци. Како је Краљевство било пуно обиља, његов владар и његови поданици били су декадентни и изгубили су много од ратничког духа који је потребан да се изгради велико Краљевство и цивилизација.

Управо у таквом тренутку нападачке силе користе слабост својих непријатеља. Када је нечији непријатељ опуштен, он је самозадовољан и лако га је победити. Ова приповетка написана је док су Британци још увек владали Индијом, али су се разни покрети за независност бунили против њихове владавине.  Она можда пружа читаоцима идеју зашто је она уопште освојена и даје упозорење како да се избегне понављање тако страшне судбине.

Ова два пријатеља која доконо проводе време играјући шах по цео дан, у овој причи су представници самозадовољних људи из Авада. Док се брину за битку на шаховској табли, они игноришу много значајнију битку која се одвија око њих.

Треба приметити да је игра коју играју два пријатеља - Шатранџ – која је изведена из игре Чатуранга која се први пут играла у Индији у 6. веку н.е. када је владало Царство Гупта. Ова игра има неке разлике у односу на шах какав ми знамо данас. На пример, упадљива разлика је да је фигура поред краља била саветник. Овај саветник био је познат као Мантри у Чатуранги и Ферз у Шатранџу. Ми данас знамо ову фигуру као краљицу.

Посматрачи изјављују да и Индијци и Британци играју шах, али различите верзије. То није битка подједнаких начина размишљања. Она је одраз онога што се дешава у нашем свету када је једна империја усредсређена на освајање, а друга живи од своје славе а њени људи живе у обмани да ће све увек бити добро.

Иако прича почиње описујући људе Авада као срећне, како уживају у раскошима које се нижу једна за другом, њих чека опасност, и они не знају каква судбина им се спрема.

Ми упознајемо играче шаха у тренутку када су на ивици пропасти...

________________________________________________

“Igrači šaha” je jedno od najslavnijih dela Munšija Premčanda i uprkos tome što je kratko, ono je proučavano vrlo detaljno.

Priča se vrti oko dva plemića, Mirze i Mira, koji provode svoje dane ne radeći ništa drugo osim što igraju šah. Ovo često žalosti Mirzinu ženu koja se oseća usamljeno i zanemareno od njegove strane. Mirova žena izgleda zadovoljna što je njen muž odsutan igrajući šah ceo dan. Iako u samoj pripoveci to nije do kraja razjašnjeno, u filmskoj adaptaciji se nagoveštava da ona ima ljubavnika.

Film Shatranj Ke Khilari režirao je indijski filmski stvaralac Satjadžit Raj i prvi put je emitovan 1977. Film je kreiran na bazi ove pripovetke i prikazuje  međusobno suprotstavljanje ova dva prijatelja koji se bore u šahu dok Britanska imperija polako osvaja Kraljevstvo.   

Ova priča odvija se u Kraljevstvu Avad koje još nisu osvojili Britanci. Kako je Kraljevstvo bilo puno obilja, njegov vladar i njegovi podanici bili su dekadentni i izgubili su mnogo od ratničkog duha koji je potreban da se izgradi veliko Kraljevstvo i civilizacija.

Upravo u takvom trenutku napadačke sile koriste slabost svojih neprijatelja. Kada je nečiji neprijatelj opušten, on je samozadovoljan i lako ga je pobediti. Ova pripovetka napisana je dok su Britanci još uvek vladali Indijom, ali su se razni pokreti za nezavisnost bunili protiv njihove vladavine.  Ona možda pruža čitaocima ideju zašto je ona uopšte osvojena i daje upozorenje kako da se izbegne ponavljanje tako strašne sudbine.

Ova dva prijatelja koja dokono provode vreme igrajući šah po ceo dan, u ovoj priči su predstavnici samozadovoljnih ljudi iz Avada. Dok se brinu za bitku na šahovskoj tabli, oni ignorišu mnogo značajniju bitku koja se odvija oko njih.

Treba primetiti da je igra koju igraju dva prijatelja - Šatrandž – koja je izvedena iz igre Čaturanga koja se prvi put igrala u Indiji u 6. veku n.e. kada je vladalo Carstvo Gupta. Ova igra ima neke razlike u odnosu na šah kakav mi znamo danas. Na primer, upadljiva razlika je da je figura pored kralja bila savetnik. Ovaj savetnik bio je poznat kao Mantri u Čaturangi i Ferz u Šatrandžu. Mi danas znamo ovu figuru kao kraljicu.

Posmatrači izjavljuju da i Indijci i Britanci igraju šah, ali različite verzije. To nije bitka podjednakih načina razmišljanja. Ona je odraz onoga što se dešava u našem svetu kada je jedna imperija usredsređena na osvajanje, a druga živi od svoje slave a njeni ljudi žive u obmani da će sve uvek biti dobro.

Iako priča počinje opisujući ljude Avada kao srećne, kako uživaju u raskošima koje se nižu jedna za drugom, njih čeka opasnost, i oni ne znaju kakva sudbina im se sprema.

Mi upoznajemo Igrače šaha u trenutku kada su na ivici propasti…